Деведесетих (1. дио)
Школске 1990/91. наставу је почело похађати 556 ученика (426 – Соколац, 130 – Хан Пијесак), уписаних у сљедеће струке: шумарска и дрвопрерађивачка – 189, економско-комерцијална и трговинска – 149, машинска – 196, пољопривредно-ветеринарска и прехрамбена – 22. У пријеподневну смјену ишло је 16 одјељења, у поподневну 7.
Послове школског педагога обављао је Марко Симић, професор њемачког језика, посао библиотекара – Смиљка Грујић, професор српскохрватског језика. Дужност директора вршио је Миломир Ногоштић, професор математике, дужност помоћника директора – Бајро Ребић, професор руског језика.
Од 1. до 3. октобра спроведена је акција пошумљавања голети на локалитетима Иван поље и Шареново поље; 4. октобра средњошколци су посјетили ДП ,,Романија“ Соколац; 5. октобра ишло се на излет у Брезјак. Стручна екскурзија за ученике завршног разреда трајала је од 9. до 13. октобра (маршрута: Соколац – Сарајево – Зеница – Босански Брод – Славонски Брод – Загреб – Ријека – Ровињ са излетима у Трст и Венецију). Јесењи крос за све ученике организован је 1. новембра; пригодан програм реализован је поводом Дана Републике и Дана Армије.
Прво полугодиште завршено је 11. јануара 1991. Од укупног броја ученика – 535, на крају 1. полугодишта позитиван успјех имало је 176 ученика или 32,89 посто, 356 или 66,55 посто било је са једном или више негативних оцјена, три ученика су неоцијењена (0,56 посто); просјечна оцјена износила је 1,84. Смањену оцјену из владања имало је 127 ученика, број изостанака у 1. полугодишту – 11374.
Настава за сва одјељења завршена је 26. јуна 1991. Од укупно 511 ученика на крају школске године, позитиван успјех имала су 294 ученика или 57,53 посто, негативне оцјене – 217 ученика или 42,47 посто. На поправни испит упућено је 137 ученика, на понављање разреда 80. Просјечна оцјена била је 2,19, а послије августовских поправних испита – 2,70.
Школске 1991/92. године уписано је 507 ученика (360 – Соколац, 147- Хан Пијесак) у: шумарско-дрвопрерађивачку струку – 116 ученика, машинску – 206, економско-комерцијалну и трговинску – 165, пољопривредно-ветеринарску и прехрамбену – 20. Цјелокупни наставни процес одвијао се у пријеподневној смјени због знатно смањеног броја ученика у односу на претходне године.
Српскохрватски језик предавали су: Момирка Пајић, Зрела Ашћерић и Милорад Савић; руски језик – Петра Делић и Стојка Голић; енглески језик – Јелена Радовић; математику – Ратко Одовић, Драган Ивановић и Томислав Сокановић; историју – Никола Тадић и Александар Бајић; географију – Маринко Реновица; биологију – Анка Пржуљ и Гојко Спајић; физику – Јелица Рајак и Зоран Коњокрад; хемију – Вера Блажевић и Ранко Гуњевић; филозофију и социологију – Јелица Јагодић; општенародну одбрану – Миле Пајић; основе информатике и рачунарства – Ратко Одовић, Ибрахим и Мустафа Опрашић; физичко васпитање – Драган Радић и Јован Ђурковић; ликовну културу – Бранислав Ковачевић. Предмете економске струке предавали су Јелица Ћајић и Влајко Боровчанин; машинске – Миодраг Шупељаковић и Живорад Марковић; шумарско-дрвопрерађивачке – Миланка Батинић и Раденко Јокић; пољопривредне – Ибрахим и Мустафа Опрашић; привредно право – Биљана Ћуковић.
Послове школског педагога обављала је Анка Пржуљ, професор биологије. Дужност директора имао је професор Миломир Ногоштић до 7. маја 1992. Ратко Одовић, професор математике, вршио је дужност директора од 7. маја 1992. до 7. фебруара 1994. године.
На почетку школске године организоване су допунска и додатна настава, као и бројне секције: Лига младих лингвиста, коју је водио проф. Милорад Савић, Литерарна и рецитаторска секција – проф. Зрела Ашћерић, Еколошка секција – проф. Гојко Спајић, Стрељачка секција – проф. Миле Пајић, Атлетска и скијашка секција – проф. Драган Радић. Јесењи крос (са наградом Школе) изведен је 5. новембра 1991, присуствовали су сви ученици и професори; обиљежени су Дан Републике и Дан Армије.
Прво полугодиште завршено је 31. децембра 1991, а зимски распуст трајао је цијели јануар, седмицу дуже због недостатка горива за загријавање школског објекта. Од укупног броја ученика на крају 1. полугодишта – 482, позитиван успјех имало је 157 ученика (32,57 посто), 324 ученика (67,23 посто) било је са негативним оцјенама; просјечна оцјена – 1,87. Смањену оцјену из владања имало је 109 ученика, направљена су 12892 изостанка.
Настава у 2. полугодишту почела је 3. фебруара 1992; од 24. марта средњошколци су слушали музичку културу, коју је предавала проф. Гордана Карањац. Ученици IIIм (машински техничари) посјетили су 30. марта Сајам аутомобила у Београду.
На сједници Наставничког вијећа, одржаној 24. априла, анализирано је стање у учењу и владању. Од укупно 464 ученика без негативних оцјена била су 134 (28,89 посто), са једном и више негативних – 329 (71,11 посто), један ученик је остао неоцијењен; просјечна оцјена износила је 1,76. Смањену оцјену из владања имало је 138 ученика, углавном због неоправданих изостанака.
Настава за сва одјељења прекинута је 19. маја 1992, што је посљедица опасности од ратних дејстава.
Општи избори у Босни и Херцеговини одржани су у новембру 1990. и скоро апсолутну већину освојиле су националне странке. У јесен 1991. босански Муслимани и Хрвати иступили су из Југославије (СФРЈ), до тада заједничке државе, о чему је одлучено на незаконитом референдуму. Одбрамбено-отаџбински рат у Босни и Херцеговини почиње 6. априла 1992. и траје до 14. децембра 1995, када је у Паризу потписан Дејтонски мировни споразум (21. новембар 1995). У Дејтону је међународно призната Република Српска, проглашена 9. јануара 1992. и у чије је темеље положено хиљаде живота.
Рат ће нас вратити стотину година уназад. У Сокоцу је 21. маја 1992. покренута општа мобилизација, формирана је Друга романијска бригада, поред постојећег Сарајевско-романијског корпуса и Прве романијске бригаде. Слиле су се избјегличке колоне пут српске територије и многи су, бар привремено, уточиште нашли на Сокоцу, број становника је растао.
Ни након НАТО бомбардовања Републике Српске од 30. августа до 14. септембра 1995, ни након Дејтонског мировног споразума, егзодус Срба није завршен. Почетком 1996. око 150000 сарајевских Срба било је приморано да напусти своја огњишта, одбрањена у најтежим ратним околностима.
Највеће војничко гробље у Босни и Херцеговини је Српско војничко спомен-гробље ,,Нови Зејтинлик“, гдје је сахрањено преко хиљаду српских бораца од око 4000 погинулих војника Сарајевско-романијског корпуса.
