Дан заљубљених
Љубав као најузвишеније осјећање не познаје границе, безвремена је. Колико год жељели, не можемо наредити, тражити или одузети љубав као што је узалудно утицати на мјесец и звијезде, кишу и вјетар да се појављују и нестају према нашим жељама. Љубав је сасвим бесплатна, не може се купити, продати или размијенити за нешто друго. Долази попут сунца које зрачи својом свјетлошћу, независно од наших страхова и жеља. Љубав је као удар грома, непредвидива и јака.
Хришћани славе заштитнике искрене љубави истог дана -14. фебруара; Свети Трифун празник је православних вјерника, Валентин – празник западне традиције. Свети Трифун је у виноградима тајно вјенчавао заљубљене у вријеме кад је то било немогуће, Валентин је чинио исто у доба Римског царства, када се сматрало да мушкарци не треба да се жене како би били посвећени војници. Док је био у заточеништву, слао је љубавна писма и цвијеће дјевојци коју је волио. Од тада је остао обичај да се осјећања исказују и слањем писама и цвијећа.
Љубав је покретач свега, важно је ширити позитивну енергију у свијету преплављеном страхотама; ратовима, страдањима, неимаштином…
Текст припремиле ученице: Јана Кусмук и Катарина Биљић, IIг2
