Животињска фарма
,,У времену свјетске преваре, рећи истину је револуционарно дјело“ (Џ. Орвел).
,, Животињска фарма“ и ,,1984″ чувени су романи енглеског писца Ерика Артура Блера (1903 – 1950), познатијег по псеудониму Џорџ Орвел.
,,Ако слобода уопште ишта значи, она значи право да кажете људима оно што не желе да чују“, написао је Орвел, који први употребљава изразе ,,хладни рат“ и ,,Велики брат“. Алегорично-сатирични роман ,,Животињска фарма“ прво издање имао је 1945, временом постаје све популарнији и дио је средњошколске лектире. На сасвим једноставан начин, у форми басне, кроз побуну животиња на једној фарми и оно што слиједи послије тога, Орвел показује колико смо, у ствари, подложни манипулацијама, некритички спремни да прихватимо разне глупости, колико је опасно прекрајање историје; визионарски приказује систем контроле мишљења и понашања.
На фарми вођство преузимају свиње које све више личе на људе, правила су прилагодиле искључиво себи ( ,,Све су животиње једнаке, али неке животиње су једнакије од других“). Крај романа је узнемирујући и отвара нова питања: ,,Поглед животиња које су стајале напољу клизио је од свиње до човјека, од човјека до свиње, и поново од свиње до човјека; али, већ је било немогуће распознати ко је свиња, а ко човјек“.
Припремила: проф. Сузана Пржуљ
