850 година од рођења Светог Саве

Чашо вина, хлебе, свето слово,
Шљиво крај извора!
Уље маслиново,
које нас храниш, и које нам сијаш!
Чуј нас, свети оче, који одјекујеш
од звона и клепала који траже спаса!
Кад ћеш нас чути, ако нас не чујеш данас,
кад немамо ни језика ни гласа
(,,Ходочашће Светоме Сави“ Љубомира Симовића).

Најзначајнији јубилеј ове године је 850-годишњица рођења Светог Саве, утемељитеља српског идентитета (Европљани су открили Америку тек прије нешто више од петсто година).

Сава Немањић (свјетовно име Растко), најмлађи син великог жупана Стефана Немање, рођен је 1175. у граду Расу. Са 17 година одлази на Свету гору, гдје се замонашио и добио име Сава по Сави Освећеном, који је у 6. вијеку био оснивач православног монаштва. Када је Стефан Немања напустио пријесто и замонашио се у Студеници, добивши монашко име Симеон, Сава га позива на Свету гору, гдје су подигли прво српско светилиште на Атосу – манастир Хиландар, чија је градња завршена 1199. године. По повратку у Србију 1207, Сава је помирио завађену браћу Вукана и Стефана у очевој задужбини Студеници. Обнављао је старе цркве и манастире; један од новосаграђених манастира је Жича, гдје је за првог краља Србије крунисан Стефан Првовјенчани. Сава је поставио темеље данашњој Српској православној цркви 1219, убиједивши Васељенског патријарха и никејског цара да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве, са статусом архиепископије. Први је српски архиепископ све до 1233, када га је замијенио ученик Арсеније Сремац. У повратку са другог пута у Свету земљу, Сава је умро 27. јануара 1236. у бугарској пријестоници Велико Трново. Савин нећак, краљ Стефан Владислав I касније је пренио његове мошти у манастир Милешева. На мјесту гдје су Турци спалили Савине мошти да се у народу не би ширио његов култ, подигнут је Храм Светог Саве.

Први српски писац (Карејски типик, Хиландарски типик, Студенички типик, Житије Светог Симеона, Номоканон), просвјетитељ, архиепископ, велики добротвор и заштитник слабијих, дипломата, Сава Немањић подсјећа како се чува српска земља. Умјесто материјалног богатства, изабрао је живот у врлини и постао свјетло будућим генерацијама. Помирио је завађену браћу, показао да је општа добробит изнад појединачних интереса. Светосавље, утемељено на лику и дјелу Светог Саве, духовни је пут српског народа, свијетла стаза свега честитог, излаз из лавиринта беспућа.

Припремила: проф.Сузана Пржуљ