Татјанино писмо Оњегину – приказ Игора Ђуровића, ученика 2. разреда гимназије
Татјанино писмо Оњегину, централно мјесто Пушкиновог романа ,,Јевгеније Оњегин“, најљепше је љубавно признање, али и психолошки портрет дјевојке која се усудила да сруши друштвене баријере свог времена.
На самом почетку Татјана пише како осјећа стид. У Русији тог доба било је незамисливо да дјевојка из племићке породице шаље љубавно писмо. Такође, Пушкин у свом дјелу уводи нове ријечи за изражавање љубави, а које до тада нису постојале у руском језику.
Татјанино писмо одражава њену унутрашњу драму, од самокритичности и сумње, до безусловног испољавања чисте љубави. Њена рањивост може још једино да се ослони на Оњегинову племенитост, да неће искористити искреност дјевојачких осјећања и довести је у безизлазан положај.
Предивно писмо, исписано дрхтавом руком заљубљене дјевојке, постаје јединствена химна правој љубави која је имала храбрости да пркоси крутим правилима тог времена.
Припремила: Ранка Симовић, проф. руског језика
