Од Косовске битке до косовске легенде
Професор др Ненад Љубинковић (1940 – 2020), истакнути научник који се бавио књижевним, етнографским и фолклористичким питањима из усмене традиције Срба и Јужних Словена, оставио је иза себе мноштво научних радова.
Књига ,,Од Косовске битке до косовске легенде“ проф. Љубинковића садржи три дијела. У првом дијелу се говори о хришћанским и турским изворима о Косовској битки, у другом – о косовским легендама, док се трећи дио базира на епским народним пјесмама о Косовској битки. Аутор је користио путописе и најстарије историјске записе настале непосредно након Косовске битке (српски, руски, турски, албански записи) и тако дао прегледну слику писаних извора о овом пресудном догађају у српској историји.
Посебно мјесто дато је Милошу Обилићу, за кога аутор даје доказе да је историјска личност. У тумачењу Обилићевог лика и дјела најбоље се огледа Љубинковићева идеја, садржана у наслову књиге. Да бисмо разумјели саму књигу, морамо кренути од њеног наслова и од тога шта је легенда.
Легенда је предање, прича о неком необичном догађају, о постанку мјеста, настанку обичаја… А косовска легенда је, како Љубинковић каже, све оно што је током дугих 600 година Косовској битки приписано и придодато. Косовску легенду већина познаје преко епских народних пјесама. Као највећи српски издајник упамћен је Вук Бранковић. Међутим, по свему судећи, једина његова кривица је у томе што је преживио ову битку. Бранковић је најбољи примјер косовске легенде; историчари су доказали да се и послије Косовске битке одупирао Османском царству. Дакле, писати о Косовској битки подразумијева да се она разлучи од војних сукоба који су се на том простору одиграли, а који су се у памћењу народа помијешали. Шта се уистину догодило, а шта се вјеровало да се догодило 28. јуна 1389?
Аутор у овој књизи наводи да је кнез Лазар Хребељановић свјесно жртвовао ,,земаљско царство“ да би задобио ,, царство небеско“. Милош Обилић је узор светог ратника. Важан мотив у косовској легенди је кнежева вечера уочи Косовске битке, коју аутор упоређује са тајном Христовом вечером; Исус Христос се жртвује за спас човјечанства, а кнез Лазар за Србију. Шта је приближило косовско предање и Библију, да ли стварни догађаји или су то само легенде?
Косовска битка збила се на Видовдан, 28. јуна 1389. недалеко од Приштине, између српских и османских снага. Српску војску предводио је кнез Лазар Хребељановић, док се на челу османске војске налазио султан Мурат I са синовима Јакубом и Бајазитом. У првој фази ове битке су српске снаге потиснуле противника, а витез Милош Обилић успио је да убије султана Мурата. Након тога, Обилићу је одсјечена глава, али је у косовској легенди упамћен као најславнији јунак. Будући султан Бајазит заробио је и погубио кнеза Лазара и османска војска је напустила бојно поље. Оливера, најмлађа Лазарева кћерка, одведена је у Бајазитов харем. Косовска битка имала је снажан одјек у тадашњој Европи и успјела је да привремено заустави османско ширење.
Ниједан догађај у прошлости није оставио тако дубок траг у свијести српског народа као Косовска битка. Ова књига нам пружа могућност да схватимо шта се десило на Косову, односно да легенде и историјске чињенице нису исто. Али једно је сигурно, на Косову је проливена крв за одбрану хришћанства и свете српске земље.
Аутор је Горана Јакшић, ученица II-1.Текст је скраћена верзија семинарског рада ,,Од Косовске битке до косовске легенде“, прихваћеног у Истраживачком центру Петница.
