Како се труд и рад исплате: Наш ученик Милош Радовић најбољи студент ФТН-а

Милош Радовић, студент Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, на смјеру Мехатроника – усмјерење Мехатроника, роботика и аутоматизација – постигао је изузетан успјех. На свечаној промоцији мастер инжењера одржаној 2. децембра ове године проглашен је за најбољег студента промоције. Ово признање додјељује се сваке године најбољем студенту генерације збирно за све студијске програме на ФТН-у, којих има око тридесет, док факултет броји више од 17.000 активних студената на свим нивоима студија.

Радовић је објаснио да се приликом избора најбољег студента узимају у обзир просјечна оцјена и дужина студирања.

  • На основним студијама имао сам просјек 10.00 са 43 положена испита, а на мастеру исти просјек са 10 испита. Студије сам завршио за четири године и десет мјесеци, што је био један од кључних фактора за рангирање. Ове године још три студента су имала идентичне резултате, па смо заједно проглашени за четири најбоља студента генерације, појаснио је.

Говорећи о мастер студијама, Милош истиче да су оне биле логичан наставак основног образовања.

  • Желио сам проширити знање кроз напредне теоријске принципе примјењиване на конкретне практичне проблеме. Смјер Мехатроника по својој природи захтијева много времена и активног критичког размишљања, тако да се труд на мастер студијама у том погледу није много разликовао од основних студија. Главна разлика била је у броју и озбиљности пројеката – софтверски алати, идеје и принципи који су били потребни за реализацију пројеката били су наш лични избор, док је на основним студијама све било унапријед структурирано и детаљно објашњено од стране предавача. Мастер студије су стога тражиле активнији и самосталнији приступ рјешавању практичних проблема, објашњава он.

На питање зашто је изабрао баш мехатронику, Радовић каже да је одлука била природна.

  • Када сам завршавао средњу школу, знао сам да желим да студирам факултет који се заснива на природним наукама, конкретно на математици и физици. С друге стране, знао сам да желим да студирам нешто што је примјењиво и што има огроман потенцијал да се развија у времену у којем живим. Мехатроника се наметнула као логичан избор јер је то интердисциплинарна инжењерска грана која спаја електротехничко и рачунарско инжењерство с машинским инжењерством како би створила интелигентне системе и производе, као што су роботи и модерна паметна окружења. На четвртој години сам се опредијелио за усмјерење Мехатроника, роботика и аутоматизација, које сам наставио и на мастер студијама, каже Радовић и додаје да је на овом усмјерењу акценат на аутоматском управљању, роботици, ембедед системима, комуникационим протоколима, интелигентним системима, програмабилним логичким контролерима и системима за визуализацију процес.

Упркос захтјевним студијама, Милош је налазио вријеме и за приватни живот.

  • У току студија сам имао веома садржајан живот јер сам се трудио да факултет одвојим од свог приватног живота. Кад сам учио, максимално сам се ангажовао, а преостало вријеме користио за разоноду и дружење. У току студија стекао сам пуно нових познанстава и различитих кругова пријатеља са којима сам проводио вријеме кроз различите видове интеракција, тако да сам стекао капитал људи за сваки вид активности – од спортских, културних, преко путовања па до чисте забаве.

Добијено признање Милош сматра најзначајнијим до сада.

  • Иако сам се у прошлости више радовао ранијим признањима јер сам био млађи, ово је до сада најзначајније признање које сам добио. Показало ми је да се упорност, труд и рад исплате и препознају чак и у великим и комплексним системима. Могло би се рећи и жаргонски – „велики град ме није појео“. Ово признање потврђује да континуирани рад и посвећеност доносе резултате, нагласио је он.

Говорећи о будућности, открива да је већ уписао докторске студије на Катедри за мехатронику, роботику и аутоматизацију, а паралелно ради на пројектима у индустрији.

  • Тренутно сам студент докторских академских студија на Факултету техничких наука при Катедри за мехатронику, роботику и аутоматизацију. Поред тога бавим се и реалним пројектима у индустрији. Један од најзначајнијих пројеката који сам радио је модернизација аутоматског постројења за деодоризацију уља у фабрици „Дијамант“. Циљ ми је да постанем експерт у области којом се бавим, а то није могуће без јаке синергије научно-истраживачког рада и рада у индустрији.

Радовић истиче да је породица била стуб његовог школовања и највећа снага на путу до успјеха.

  • Моја највећа подршка су брат, мајка и отац. Они су ми пружили и духовну и финансијску помоћ током свих година школовања. Њима дугујем све то што јесам данас, са свим својим врлинама и манама. Захвалан сам им што су ме васпитали у духу правих вриједности, али дајући ми слободу да апсолутно сам бирам правац и начин на који ћу водити свој живот, казао је Милош и на крају упутио поруку младима:
  • Лагао бих ако бих рекао да сам све постигао што сам замислио и да ми све испадне увијек како желим, али мислим да сви ми требамо имати отворен ум. Под тим мислим да своје жеље и амбиције знамо прилагодити тренутној ситуацији на начин да не изгубимо свој циљ, а да опет и у тој форми будемо задовољни. Ја то постижем тако што се увијек трудим извући максимум из садашњости, а да не гледам у неку далеку будућност, искрен је Радовић.

Милош Радовић својим резултатима показује да се упорност и посвећеност увијек препознају. Његова прича је примјер како се знање, рад и труд могу спојити у успјех вриједан пажње. Сигурни смо да ће и у будућности бити много разлога да пишемо о његовим новим достигнућима.

Преузето са сајта INFOCENTAR.BA