Предавање о егзодусу сарајевских Срба
Поводом обиљежавања 30 година од егзодуса сарајевских Срба, у нашој школи је данас одржао предавање др Лазар Шкобо из Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.
Рат у Босни и Херцеговини почео је прегласавањем Срба у Скупштини, чиме је погажен принцип равноправности три конститутивна народа, прекршен је Устав. Исељавање Срба из појединих дијелова града отпочело је 1992, нестајање траје до 1995, а масовни егзодус десио се у фебруару и марту 1996. Егзодус сарајевских Срба након Дејтона најстрашнији је доказ неповјерења и страха. Чињеница да су људи носили кости својих предака показује да нису вјеровали у безбједност ни живих ни мртвих. То није било бјежање из хира, већ страх од понављања историје.
Град у којем су Срби чинили 40 одсто становништва данас је етнички готово чист. Српски геопростор знатно је смањен; од Книнске крајине, преко дијелова Босне, до Косова и Метохије, Срби су протјерани са својих вјековних огњишта.
Војничко гробље ,,Нови Зејтинлик“ на Сокоцу остаје вјечни подсјетник на српске жртве. Република Српска настала је као одбрамбени механизам народа који је схватио да без сопствених институционалних оквира нема физичког опстанка.
Како се Срби осјећају данас? Осјећај је често мјешавина поноса на створену Републику Српску и горчине због неправде. Бити називан ,,агресором“, док гледаш згаришта својих села и слушаш усташке пјесме из сусједства, изазива осјећај дубоке изолованости. Меша Селимовић је рекао: ,,Овдје престаје свака логика, овдје почиње Босна“.
Тадија Тадић, проф. историје и географије
