Tесла – свјетлост која не блиједи
Као свјетло што далеко баца своје зраке у мраку, вјечно сија име и дјело Николе Тесле, који је визионарски рекао да се људи послије смрти претварају у свјетлост и тако постоје и даље.
Овај Србин, људина, рођен 1856. године, потиче од малобројног народа чије су ријечи живе, а природа исконска. Од дјетињства га је, као магнет, привлачио електрицитет. Машту му је распиривала мајка, која је причала народна предања, вјеровала да се људи не могу поправити, него само вољети и тјешила мудрим изрекама попут Његошеве: ,,Удар нађе искру у камену, /без њега би у кам ојачала“.
Тесла је био обдарен огромном духовном и тјелесном снагом. Горштачке висине, изразито дугачких прстију, што указује на високу интелигенцију; црне косе и очију из којих свјетлуцају необичне искре попут оних из његових уређаја. Интересовала га је суштина ствари, желио је да постане проналазач. Много је читао не само литературу из физике него и читаве филозофске томове, свијет се пред њим ширио. Док је боловао од смртоносне колере, чудесно оздрављење наступило је када му је отац дозволио да упише студије технике умјесто да настави породичну свештеничку традицију.
Трновит је Теслин пут до звијезда. Долазак у Америку омогућио му је остварење многих замисли, али и донио бројна разочарења. Страствени научник одрекао се породичног живота, материјалног богатства, Нобелове награде да би се до краја посветио физици и електротехници. Неколико стотина патената и хиљаду изума је релативан број јер су многи развијали земисли Теслиног плодног ума и присвајали његово стваралаштво. Задивио је свијет на Свјетској изложби у Чикагу, 1893, укротио Нијагарине водопаде, по својој вољи стварао муње; метро и неонске рекламе његово су дјело; инспирисао је умјетнике и научнике. Бежични пренос енергије, наизмјенична електрична струја, Теслин трансформатор, индукциони електромотор, Теслина трибина, обртно магнетно поље, наизмјенични електрични генератор, радио-комуникација само су неки од проналазака који су олакшали живот човјечанству. По Тесли је названа мјерна јединица за магнетну индукцију, кратер на Мјесецу, један астероид…
Имајући другачију визију будућности, Тесла је превазишао своје доба због чега је често био несхваћен. Његову трагику најбоље осликавају ријечи: ,,Они траже од мене да проналазим савршена средства за убијање, а ја вјерујем у свемогућег Бога. И бојим се да не направим шта што би користило за убијање људи“. Посљедње године живота провео је хранећи голубове, постао је наглашено сујевјеран.
На Божић, 1943. године, умро је генијални научник, хуманиста који је свој живот посветио добробити човјечанства, полиглота и космополита. Посљедња његова жеља била је да му на сахрани свирају ,,Тамо далеко“.
Теслине ријечи снажно одјекују и данас, покрећу ,,обичне“ људе на размишљање. Једноставне и узвишене, сажете и богате су ријечи скромног и несебичног човјека, баш као и све што је оставио иза себе. ,,Ако се моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дјело једног Србина“, рекао је велики Тесла.
Припремила: проф. Сузана Пржуљ
