160 година од Нушићевог рођења

,,Мој хумор, изазивајући смех на уснама, ублажава суровост живота“ (Б. Нушић).

Први српски комедиограф је Стерија, највећи – Бранислав Нушић (1824 -1938); најзначајнији савремени српски комедиограф – Душан Ковачевић. Драгоцјени хумор ријетка је појава у књижевности, још рјеђе су снага витализма и ведрина духа које је посједовао Нушић, упркос животним невољама. Ове године обиљежавају се 160-годишњица Нушићевог рођења и 100-годишњица објављивања његове ,, Аутобиографије“.

Рођен је у Београду (отац – трговац грчког поријекла, мајка – Српкиња); студирао права на београдској Великој школи. Живио у доба апсолутизма Милана, па Александра Обреновића, доживио демократске промјене под Карађорђевићима, преживио страхоте Првог свјетског рата, о чему говори у књизи записа ,,Деветстопетнаеста – трагедија једног народа“. Изгубио сина јединца, који је погинуо као добровољац, један од 1300 каплара. Бранислав Нушић радио је као дипломата (Битољ, Солун, Скопље, Приштина), драматург и управник позоришта у Новом Саду, Скопљу, Сарајеву, Београду, новинар…Од 1933. члан је Српске краљевске академије. Најпознатији је као комедиограф (комедије: ,,Народни посланик“, ,,Сумњиво лице“, ,,Госпођа министарка“, ,, Ожалошћена породица“, ,,Протекција“,,Мистер Долар“, ,,Др“, ,,Пут око света“…), а био је и приповједач (,,Приповетке једног каплара“, романи ,,Општинско дете“, ,,Хајдуци“…), есејиста, зачетник реторике у Србији… Због свог бритког језика провео је годину дана у затвору и често морао писати под псеудонимом Бен Акиба. Комедија ,,Народни посланик“, коју је написао са 19 година, чекала је позоришну премијеру 13 година, а пуних 40 штампање; ,,Сумњиво лице“ чекало је на премијеру 35 година.

Нушић је синоним за књижевни и позоришни квалитет. У најбољим дјелима дао је друштвену комедију Србије свог времена, малограђанске и бирократске. Бранислав Нушић наш је савременик по актуелности тематике и шароликој галерији ликова (министри, чиновници, предсједници судова, провинцијски шпијуни, новинари, пандури, професори, њихове тетке, жене, таште, свастике…) превараната и каријериста чији је циљ најчешће положај којем нису дорасли, полуобразовани и без скрупула. Нажалост, мане које слика Нушић данас су толико раширене да их је немогуће посматрати са благонаклоним хумором као што је то он чинио. Зграда Народног позоришта у Београду обавијена је у црно када је 19. јануара 1938. умро славни комедиограф. На столу је, у рукопису, оставио недовршену комедију ,,Власт“.

Ивањицу је Нушић прославио пријетњом преступницима у својим дјелима да ће бити ,,виђени за Ивањицу“. Ивањица се одужила Нушићијадом, фестивалом културе, хумора и забаве који се одржава сваког августа од 2010. године.

Дјела Бранислава Нушића су на репертоару бројних позоришта, а у Сокоцу их је овјековјечила Драмска секција и професорица Ивана Ђурић Мојсиловић. Хан Пијесак, Пале, Источно Сарајево, Теслић, Вуковар, Бања Лука, Андрићград мјеста су гостовања чувене Драмске секције, којом је мајсторски и посвећено руководила професорица Ивана.

Припремила: проф. Сузана Пржуљ