Обиљежен Дан српског јединства, слободе и националне заставе
Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе, обиљежавању су испред Споменика солунском добровољцу присуствовала гимназијска одјељења II-2 и IV-2 са својим професорима. Историјски час одржала је професорица Јелена Бабић, која је истакла значај српског јединства.
,,У Сретењском уставу из 1835. установљен је изглед званичне заставе, а распоред боја био је нешто другачији него данас. Три године касније, након доношења новог устава, књаз Милош је инсистирао да застава буде као руска како би се показала љубав према Русији. Пошто то није било могуће, предложио је да се руска застава обрне. Тада, први пут, распоред боја је као и данас. Милан Обреновић је на заставу додао двоглавог орла и круну, а након Другог свјетског рата су ти симболи замијењени петокраком. Државна застава Србије прихваћена је 11. новембра 2010. Застава Републике Српске је такође тробојка са пансловенским бојама и почела се употребљавати од 9. јануара 1992.
Према народном тумачењу, црвена боја представља крв јунака која је проливена за слободу, плава – небо и бескрај чему се тежи, а бијела – мајчино млијеко. Наша застава је знак јединства и упућује на то ко смо као народ и којим путем треба да идемо, а то је пут светосавља.
Краљ Петар Први Карађорђевић је у јуну и новембру 1911. предао 51 пуковску заставу својој војсци, а ниједна није заробљена, што је преседан у новијој историји. Српски јунаци који су чували заставе прошли су све битке, од балканских ратова до Првог свјетског рата, да би на данашњи дан 1918. кренули у пробој Солунског фронта. Српска тробојка опомињала је да српска слобода нема цијену, она је симбол нашег страдања. За прослављање овог празника одабран је 15. септембар, почетак пробоја Солунског фронта, дан наше боли и наше славе“, дио је предавања са данашњег историјског часа.
Шантићеве родољубиве стихове говорили су средњошколци Милица Маловић и Сергеј Марковић.
Припремила: проф. Јелена Бабић
