Иван Боровчанин добио похвалу за пјесму ,,Завјет љубави“
На традиционалном конкурсу Министарства просвјете и културе и Републичког педагошког завода за ученике основних и средњих школа, поводом Дана Републике, соколачки средњошколац Иван Боровчанин добио је похвалу за пјесму ,,Завјет љубави“.
Иванова пјесма, прожета родољубивим осјећањима, пуна је симболике која повезује прошлост и садашњост. Поента је праведније друштво у којем ниједна жртва неће бити узалудна.
Иван Боровчанин, ученик 2. разреда гимназије општег смјера, недавно је побиједио на Републичком конкурсу Црвеног крста. Признања доживљава као потврду за прве озбиљније кораке у свијет поезије.
Припремила: проф. Сузана Пржуљ
Похваљена пјесма:
Завјет љубави
Под хладним небом над брдом сивим,
Теодора бди са сјећањем живим.
У руци свијећа, на усни молитва,
а вјетар доноси глас са бојишта.
Крај мале, у сјају дана,
почива љубав, а с њом и рана.
За Српску даде и живот и сан,
да дјеца расту, да сване дан.
„О драги мој“ тихо му збори,
а свака суза име му говори.
Гдје год је крст, ту свијећа сја,
тамо је душа и љубав знај.
Из дубине шуме тишина дише,
као да глас му у срцу јој пише:
„Не тугуј, љубави, ниједан час,
мој завјет живи, за тебе, за нас“.
На кољенима, у сјају зоре,
Теодора гледа свечано горе:
„За крв што паде, за спокој твој,
Чуваћу Српску као дом свој“.
Планина шапће, ријека јој збори,
Земљу што љуби, о животу говори.
„Из жртве ниче најсветији цвијет,
из крви наста слободе свијет“.
