Похвале Републичког педагошког завода за радове соколачких средњошколки
Теодора Крсмановић, ученица 1. разреда гимназије општег смјера, добила је похвалу за поетски рад ,,Свјетлост између Муње и Тишине“ на конкурсу за литерарне и ликовне радове, као и кратке филмове, поводом 170-годишњице рођења Николе Тесле. На истом конкурсу првопохваљени је ликовни рад Катарине Тошић, ученице 2. разреда гимназије општег смјера.
Конкурс је расписао Републички педагошки завод у сарадњи са Савезом иноватора Републике Српске. Најуспјешније идеје, иновације и стваралаштво биће презентовани на изложби ИНОСТ МЛАДИХ 2026, од 22. до 24. априла у Дому омладине Бања Лука.
Припремила: проф. Сузана Пржуљ
Похваљени рад:
Свјетлост између Муње и Тишине
У часу када се ноћ најдубље спушта на свијет, рађа се мисао. Тиха, али снажна.
Попут муње која обасјава не само таму неба, већ и границе људског разумијевања.
У том простору између грома и тишине, између сна и јаве, настајао је ум Николе Тесле,
човјека који је свјетлост претворио у језик будућности.
Још у дјетињству, Тесла је слушао говор природе. У шуму вјетра препознавао је ритам
свемира, у трептају звијезда наслућивао бескрај, а у муњи је проналазио закон енергије.
Његова радозналост је била немир који не познаје одмор, жеђ која се не гаси. Свијет му
није био довољан онакав какав јесте — морао је постати бољи. Пут генија ријетко је био
посут признањима. Чешће је то стаза самоће, неразумијевања и тихе патње. Тесла је тим
путем ходао достојанствено, носећи у себи терет визија које су надилазиле вријеме. Док
је свијет спавао, он је бдио. Док су други сумњали, он је вјеровао. Из те вјере рађала се
снага која је покретала градове, будила индустрију и спајала континенте. Али његова
највећа побједа није била у изумима, већ у човјекољубљу. Тесла је сањао свијет у којем
енергија неће дијелити људе, већ их спајати; у којем наука неће служити моћи, већ миру.
Његова мисао била је свјетионик човјечанству — опомена да је истинска величина у давању.
Данас, када једним додиром будимо свјетлост, ријетко се сјетимо тишине из које је
потекла. А управо у тој тишини живи Теслина душа — немирна, блага и вјечна. Његово име
не стоји само у књигама, већ у сваком трептају сијалице, у сваком сигналу који прелази
океане, у сваком сну који се усуђује да мисли даље. Никола Тесла није прошлост. Он је
трајање. Свјетло које се не гаси. Мисао која и даље хода међу нама, тихо нас подсјећајући
да је човјек велики онолико колико су велики његови снови.
