Зашто је важно писати ћирилицом?
Прво словенско писмо је глагољица (настала у 9. вијеку, творци Ћирило и Методије). Ћирилица је, према претпоставкама, настала крајем 9/почетком 10. вијека ради ширења хришћанства међу Словенима, њеним творцем сматра се Климент Охридски, Ћирилов и Методијев ученик.
Од свог постанка до данас ћирилица је прошла пут дуг преко хиљаду година. Наше је богато културно насљеђе, њоме су писали преци (ријетко писмени); симбол је српског националног идентитета. Латиница није словенско писмо, настала је за потребе другог народа и латинског језика, ,,мртвог“јер се њиме не говори. Ћирилица је одувијек имала бројне противнике (1060. папа забрањује њену употребу, забрањена је у доба аустроугарске окупације и вријеме НДХ), негирају је и дан-данас. За разлику од Руса, Бугара, Maкедонаца, Срби су прихватили латиницу као равноправно писмо, а у исто вријеме се многи труде да затру ћирилицу. Ако нестане ћирилица, нестаће и српски језик, па тиме и Срби. О Хазарима се данас скоро ништа не зна. Некада су имали моћно царство, али су, примајући туђе писмо, језик и вјеру, нестали као народ.
Стефан Немања је на самрти рекао: ,,Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?“
Најзад, ћирилица је најједноставније фонетско писмо (сваком гласу одговара по једно слово). Вукова заслуга, између осталог, у томе је што је довршио реформу ћирилице, коју је започео Сава Мркаљ.
,,Писмо Ћирилово“ је пјесма Милице Боровчанин, oбјављена у ,,Крилу“-часопису за књижевност, језик, културу и изузетност, у оквиру манифестације ,,Дани ћирилице“. Организатор ове традиционалне манифестације је Књижевна заједница Крагујевац у сарадњи са Удружењем књижевника Србије; циљ-подизање свијести о очувању ћирилице.
Дио Миличине пјесме ,,Писмо Ћирилово“:
,,Као сузе воска низ стопљену свијећу,
Рођене у истом праисконском пламу,
Птице с мога срца на хартију слијећу
И крилима својим надвисују таму“.
Припремила: проф. Сузана Пржуљ
