Језичка (не) култура
Позната је мисао да, ако се не именују, ствари тону у заборав, као да не постоје. Сувишно је говорити о томе да је језик основно средство за споразумијевање међу људима и да је његова најважнија функција комуникативна, али не и једина. Међутим, језик наше свакодневице све је сиромашнији, ,,речи су се заразиле оном истом лажи која трује душе и савести, а незнање је то олакшало“, што би рекао пјесник Милован Данојлић.
,,Испеци па реци“ је књига српског лингвисте, академика Ивана Клајна. Духовито и занимљиво указује на мноштво примјера погрешне употребе ријечи и израза, сувишног нагомилавања ријечи (тзв. плеоназам), на рогобатне реченичне конструкције, бирократско шаблонизирање језика…Ово дјело је корисно свима који цијене јасно изражавање и добар стил.
У тексту ,,Уз лаку музику“ из књиге ,,Испеци па реци“ наводи се неколико примјера погрешне употребе ријечи:
,,Данас је у великој моди прилог -превасходно, на који нам се жали читалац Ф.К. из Сарајева…Русизам -превасходан некада се код нас употребљавао у свом изворном значењу ‘одличан’, а данас нам уопште није потребан јер имамо изразе -првенствено, -претежно, -пре свега.
Исти читалац примећује да се све чешће употребљава -обол у смислу неког великог и значајног доприноса – ‘а ја сам мислио да је то нешто мало, ситан новац…’ Заиста, речници кажу да је ‘оболос’ био шестина драхме и да су најјефтинија места у хеленском позоришту стајала два обола. Према томе, ‘дати свој обол’ значи дати релативно скроман прилог…
Изгледа да се с оболом догађа нешто слично као са плејадом. Још пре пола века, у Нашем језику, Марко Цар је упозоравао да су Плејаде у грчкој митологији биле седам кћери Атласових, да је по њима названо сазвежђе од седам звезда (Влашићи), па група од седам трагичних песника у Александрији и, најзад, седморица француских песника у 16. веку. Можда је претерано крут закључак да ‘та реч …одговара увек само броју седам’, али је тачно да плејада означава неку мању скупину. Она није синоним за мноштво, војску, гомилу…
Често се мешају изрази духовни и световни. Многи мисле да је световно оно што припада цркви или религији, а у ствари је обрнуто. У ТВ ревији ‘Прича уз лаку музику’ говори се како се неки човек исповедао пред полицајцем, па у дијалогу каже: ‘ Као што видиш, полицајци су понекад у улози световних лица…’, мислећи на духовна или свештена лица.
Ђак ће то брзо схватити ако је добро учио историју. Или макар ако је упознао ијекавско наречје, у коме се јасније види разлика између свјетовног (од: свијет) и светог. Нажалост, такве се ствари не уче уз лаку музику“.
Припремила: проф. Сузана Пржуљ
