Седамдесете у нашој школи (1. дио)

Гојко Мировић, професор географије, обиљежио је период од 13 година као директор Средње школе у Сокоцу, од 1967. до 1980. Најстарији Сокочани га памте као духовитог, срдачног човјека, широких видика.

Школске 1973/1974. мијења се назив Школе. Оснива се Средњошколски центар Соколац, који је у свом саставу имао  Гимназију „Слободан Принцип Сељо“ и Школу ученика у привреди. Садашња зграда наше школе изграђена је 1974. године.

Школске 1974/1975. Средњошколски центар Соколац чине:

– Гимназија ,, Слободан Принцип Сељо“,

– Школа ученика у привреди,

-Школа са практичном обуком.

Те школске године уписано је укупно 327 ученика. Гимназијалци су имали сљедеће предмете: српскохрватски језик, руски језик, латински језик, историју, географију, основе науке о друштву, физичко и здравствено васпитање, одбрану и заштиту, математику, физику, хемију, биологију, техничко образовање, музичку умјетност, ликовну умјетност, психологију са логиком, филозофију, а у општи успјех улазила је и оцјена из владања. У наставном процесу радили су: Даринка Витомир, Сеад Махмутефендић, Томислав Милић; Борисав Тошић, Петра Делић; Предраг Дамјановић, Богољуб Спремић; Александар Бајић; Даница Крунић; Вида Хаџић; Гојко Спајић, Миле Пајић; Ратко Одовић, Миломир Ногоштић; Миломир Грајић; Дејан Крунић, Грујо Бјековић. Стручне предмете предавали су: Милан Ђуревић, Жарко Крсмановић, Симо Живановић.

 Практичну наставу изводили су Радисав Радовић и Рамиз Оћуз. Школску библиотеку водила је Зора Мрдовић, администрацију – Богдан Боровчанин и Мира Петровић. Техничко особље: Ранко Косорић, Стана Миловић, Савка Шука, Миља Боровчанин, Милка Миловић, Миља Башевић.

У јесењој и прољећној акцији пошумљено је 30 хектара голети на Талинама; 5. новембра 1974. изабрано је руководство Заједнице ученика (претеча Савјета ученика); запослени су се одрекли једнодневне зараде за помоћ поплављеним подручјима. Зимска школа за стручно усавршавање наставника организована је у Дубровнику.

Матуранти гимназије су цијелу школску годину имали изборну наставу (српскохрватски језик и историја / математика и физика / хемија и биологија). За завршни испит у јунском року 1975. пријавила су у 44 ученика, а само их је петоро ослобођено полагања јер су у 3. и 4. разреду имали одличан успјех. У оцјену завршног испита улазиле су: оцјена писменог рада из српскохрватског језика, оцјена домаћег рада (матурског рада) и двије оцјене из изборних предмета.