Осамдесетих у нашој школи (3. дио)
Средња школа у Хан Пијеску основана је давне 1964. као Гимназија ,,Светозар Косорић“. Од 1. септембра 1987. СШЦ-у ,,Слободан Принцип Сељо“ припојен је СШЦ ,,Светозар Косорић“, двије школе су интегрисане у Радну организацију средњег усмјереног образовања и васпитања ,,Слободан Принцип Сељо“.
Школске 1987/88. уписано је укупно 657 ученика (507 на Сокоцу, 150 на Хан Пијеску) у сљедеће струке: шумарска и дрвопређивачка – 258 ученика, пољопривредно-ветеринарска и прехрамбена – 132, економско-комерцијална и трговинска – 108, машинска – 125, грађевинска – 33.
Српскохрватски језик предавали су: Даринка Витомир, Момирка Пајић, Зрела Ашћерић и Милорад Савић; руски језик – Петра Делић и Стојка Голић; енглески језик – Јелена Радовић; историју – Александар Бајић и Никола Тадић; географију – Маринко Реновица; математику – Ратко Одовић, Миломир Грајић, Миломир Ногоштић и Томислав Сокановић; физику – Јелица Рајак и Томислав Сокановић; хемију – Вера Блажевић и Млађен Згоњанин; биологију – Гојко Спајић и Анка Пржуљ; марксизам и социјалистичко самоуправљање – Јелица Јагодић, Живорад Кузмановић и Зорица Крсмановић; одбрану и заштиту – Миле Пајић и Радомир Тодоровић; ликовну умјетност – Бранислав Ковачевић; физичко и здравствено васпитање – Драган Радић, Јован Ђурковић и Суада Хујић. Предмете металске струке предавао је Миодраг Шупељаковић; економске – Мирољуб Крунић и Јелица Ћајић; шумарско-дрвопређивачке – Жељко Филиповић, Раско Грујић и Раденко Јокић; пољопривредне – Војо Краљевић, Ибрахим и Мустафа Опрашић; грађевинске – Хасиб Селимовић; основе технике и производње – Мирољуб Крунић, Миломир Ногоштић, Јелица Ћајић и Млађен Згоњанин.
Сви ученици су 7. октобра учествовали у јесењем кросу; стручна екскурзија за матуранте изведена је у периоду од 12. до 16. октобра (Соколац – Јајце – Бихаћ – Плитвице – Цриквеница – Пула – Бриони – Постојна – Јасеновац – Козара – Соколац). Масовна посјета Сајму књига у Београду организована је 24. октобра.
Миломир Ногоштић, професор математике, изабран је за директора марта 1988. и ту функцију обављаће до 1992, а затим од 1994. до 1998. године.
Наша школа је 26. марта 1988. била домаћин Регионалног такмичења из математике, али се Сокочани нису пласирали за даље такмичење. Ученица Биљана Печеница постигла је изузетне резултате на Републичком такмичењу из руског језика, организованом 2. априла на Филозофском факултету у Сарајеву, након чега је учествовала на Савезном такмичењу у Приштини. Биљанин ментор била је професорица Петра Делић.
Наставу су 1988/89. похађала 633 ученика (499 – Соколац, 134 – Хан Пијесак). У шумарско-дрвопређивачку струку уписан је 271 ђак, пољопривредно-ветеринарску и прехрамбену – 67, економско-комерцијалну и трговинску – 149, машинску – 146. Први пут је уведен општеобразовни предмет – основи информатике и рачунарства, предавао га је проф. Млађен Згоњанин, а касније Томислав Сокановић.
Од 18. до 23. септембра 50 ученика боравило је у кампу ,,Сутјеска“ Тјентиште; стручна екскурзија изведена је у периоду од 1. до 5. октобра (Сарајево, Јајце, Бихаћ, Сењ, Ријека, Ровињ); од 10. до 15. октобра трајало је пошумљавање на Иван пољу. Републички крос организован је на Сокоцу, 5. новембра 1988.
Такмичење Лиге младих лингвиста одржано је Сарајеву, 25. марта 1989. Соколачке средњошколке екипно су освојиле 1. мјесто (Јелена Лиздек, Биљана Печеница, Драженка Грујић и Душица Маловић), а у појединачном пласману 1. мјесто заузела је Јелена Лиздек. Према казивању Биљане Печеница, магистра руског језика и књижевности, српскохрватски језик им је тада предавао и припремао их за такмичење проф. Милорад Савић.
Регионално такмичење из математике организовано је у Чајничу, наши такмичари нису се пласирали на неко од прва три мјеста.
На кросу ,,Ослобођење Сарајева“ у Рајловцу, 1. априла 1989, наши средњошколци екипно су освојили 1. мјесто (1200 метара – мушкарци), 3. мјесто су освојиле дјевојке (1000 метара); 5. априла свечано су дочекани учесници ,,Цвјетне трке ’89“ код Споменика палим борцима.
Након поправних испита у августу, просјечна оцјена била је 3,00; позитиван успјех имало је 535 ученика или 90,07 посто, 59 ученика или 9,93 посто упућено је на понављање разреда.
Школске 1989/90. уписана су 584 ученика (464 – Соколац, 120 – Хан Пијесак); у шумарско-дрвопређивачку струку – 250 ученика, пољопривредно-ветеринарску и прехрамбену – 64, металску – 160, економско-комерцијалну и трговинску – 110. У пријеподневну смјену ишло је 11 одјељења, у поподневну 8, а на Хан Пијеску је свих пет одјељења наставу похађало прије подне.
Јесењи крос окупио је све ученике и професоре 4. октобра 1989; стручна екскурзија одвијала се према маршрути: Соколац – Мостар – Дубровник – Херцег Нови – Тиват, трајала је шест дана. Школу је 19. октобра посјетила Комисија СИЗ-а за вредновање квалитета рада.
На Регионалном такмичењу из математике за ученике свих разреда, одржаном мјесеца априла у Рогатици, није било награђених ученика наше школе, као ни на Регионалном такмичењу из физике, које је организовано у Сарајеву. Послије августовских поправних испита просјечна оцјена била је 2,90; од 559 ученика позитиван успјех имало је 499 или 89,27 посто, на понављање разреда упућено је 60 ученика или 10,73 посто.
У нашу школу, 80-их година, ишли су: проф. др Жељко Пржуљ, универзитетски професор и сарадник Института за нуклеарне науке ,,Винча“; проф. др Биљана Черемиџић, доктор техничких наука; др Ненад Пандуревић, доктор економских наука; др Видомир Обрадовић, доктор географских наука; др Српко Косорић, доктор економских наука.
Бивши гимназијалци, касније запослени у нашој школи: дипл. инж. машинства Момирка Ђурковић, замјеник директора; Сузана Пржуљ, професор српског језика и књижевности; дипл. инж. шумарства Љуба Новосел. Средњошколци из 80-их су и: дипл. инж. шумарства Слађана Радовић; Александра Марковић, педагог; дипл. инж. машинства Славко Цвијетић.
Соколачки средњошколци су: познати шахисти – Предраг Батинић, инжењер електротехнике и Саша Косорић, инжењер грађевинарства; економиста ПТТ саобраћаја Жељко Лалић, који је активно учествовао у формирању ПТТ саобраћаја РС и обављао више функција у Борачкој организацији РС; дипл. правник безбједности Предраг Ћајић, активни учесник у формирању МУП-а РС; Жељко Марковић, трагично настрадали начелник Центра јавне безбједности Српско Сарајево (Источно Сарајево); мр Драгиша Делић, некадашњи предсједник Скупштине општине Соколац и Борачке организације Соколац, вршилац неколико функција у Влади РС; дипл. инж. шумарства Данко Вучетић, својевремено предсједник Скупштине општине Соколац; адвокат Рената Станић; мр фармације Милада Биљић; др стоматологије Оливера Бечановић…
Нажалост, из ових генерација много је погинулих бораца Војске Републике Српске и много преминулих од посљедица постратног синдрома.
