Ћопићев безазлени свијет дјетињства и сурова збиља
Овог јануара навршава се 110 година од рођења бесмртног Бранка Ћопића (1915 -1984), који је обогатио дјетињство свима који су прочитали бар неку од његових књига за дјецу ( ,,У царству лептирова и медвједа“, ,,Приче испод змајевих крила“, ,,Доживљаји мачка Тоше“, ,,Орлови рано лете“, ,,Славно војевање“, ,,Магареће године“…). Касније, обично му се враћамо у средњој школи читајући антологијску збирку приповједака ,,Башта сљезове боје“, за коју је 1972. добио Његошеву награду. Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године, а осим збирки приповједака и поезије (,,Огњено рађање домовине“, ,,Ратниково прољеће“), чувени су му романи: ,,Пролом“, ,,Глуви барут“, ,,Осма офанзива“, ,,Не тугуј, бронзана стражо“.
Рођен у Хашанима подно Грмеча, Ћопић у књижевност уводи свијет дјетињства, обојен звуцима, мирисима и сликама завичаја; ,,добре старце и несташне дјечаке“, сочан језик својих земљака и благотворан хумор. Писмо пријатељу Зији Диздаревићу, писцу који је убијен у логору Јасеновац, химна је слободи и отпор злу које се изнова појављује у различитим облицима. Сјећање на дјетињство, ,,златну бајку о људима“, људску доброту и радост супротставља мраку, ,,црним коњима и црним коњаницима“, који су једне ноћи одвели и шпанског пјесника Лорку. У истоименој приповијеци збирке ,,Башта сљезове боје“, након горког искуства са учитељицом свог унука, дјед Раде постаје ,,слијеп за боје и за све цвијеће овога свијета“, а поента је у томе да свијет треба гледати својим очима. На крају приповијетке ,,Поход на мјесец“ поставља се питање: ,,Је ли паметније бити мјесечар или с миром сједити код своје куће?“ Крутим правилима младима не треба ,,ломити крила“, али им је неопходна досљедност и сигурност коју једино могу пружити старији.
Најпопуларнији српски писац и један од најпревођенијих, члан Српске академије наука и уметности и добитник многобројних књижевних признања, био је на црној листи КП Југославије. Више од свега бољела га је издаја дојучерашњих ,,пријате
ља“. Мост братства и јединства у Београду, мјесто трагичног догађаја 26. марта 1984, у народу је назван Бранков мост. Спомен-подручје ,,Башта сљезове боје“ обухвата обновљену Ћопићеву родну кућу, спаљену у посљедњем рату у Босни и Херцеговини, спомен-школу, библиотеку, учионицу на отвореном, млин ђеда Трише. Наш дуг писцу је читање његових дјела непролазне вриједности; према већини снимљени су филмови.
Припремила: проф. Сузана Пржуљ
